Monthly Archives: January 2012

Zlatibor odmor- od njive do trpeze

Turistička ponuda Zlatibora svakako je osim prelepe prirode i udobnog smeštaja i zdrava, domaća hrana. Razmenom znanja i iskustva u proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda, Zlatibor sa okolinom se može smatrati veoma razvijenim područjem za ovu oblast proizvodnje. Pored toga, u ovom pretežno stočarskom kraju, veoma je razvijena i proizvodnja mesa i mesnih preradjevina. Po kvalitetu se izdvajaju i Zlatiborski med i rakija. Posebna prednost je što se tri velike vazdušne struje specifično  prožimaju- samo na Zlatiboru, čineći takozvanu- ružu vetrova. Vazduh koji je veoma preporučljiv i blagodetan ljudima istovremeno je pravo bogatstvo kojim se diče gastronomski specijaliteti iz ovih krajeva. Topli vetrovi sa Sredozemnog mora i oštrina  vazduha sa Alpa i Dinarida, sreću se sa jakim i vrtoglavim strujama Karpata baš tu- iznad Zlatibora. Tako, vetrom nošeni razlivaju se  mirisi i ukusi sa tri kontinenta. Kao najpoznatiji proizvodjači suvog mesa- govedjeg, svinjskog i ovčijeg, Zlatiborci su bili poznati još pre čitav jedan vek. Proizvodi sa obronaka ove planine mogli su se naći na pijacama od Beograda do Sarajeva, a nije retko i u Beču i Pešti. Bili su veoma cenjeni zbog svog kvaliteta i specifičnosti proizvodnje koje je postala tradicionalna i prepoznatljiva. Čini se kao da je svaki proizvod svojstvena Zdravo i domaće proizvedeno- upravo je to ono što danas odredjuje visinu cene jednog proizvoda, bio on meso, mlečni proizvod ili povrće. U surovom kapitalističkom levku u kome smo se hteli to ili ne pomalo zaglavili, veoma je retko naići na prave, zdrave zalogaje- onakve kakve su ih jeli i pravili naši stari. Obronci Zlatibora uspeli su da odole vremenu i ljubomorno sačuvaju blago tradicije. To je uz prirodne blagodeti i specifične klimatske uslove bilo najbolje što su meštani mogli da prepoznaju i iskoriste za svoje i dobro svih posetilaca Zlatibora. Naime, od 64 700 ha, kolika je površina opštine Čajetina, pod koju spada i Zlatibor sam, površina poljoprivrednog zemljišta zauzima oko 37 500 ha, što je više od 55%. Dok je pod šumama prekriveno 21 555 ha. Veoma povoljan odnos zemljišne raspodele upravo omogućava zdrav odgoj životinja pa samim tim i zdravo meso, mleko, jaja i sve što na Zlatiborskoj trpezi možete probati. U nižim delovima planine, na obroncima Zlatibora stanovništvo većinom seje žitarice- ječam, ovas, raž, kukuruz i heljdu. Takodje je zastupljena i povrtarska proizvodnja gde su najviše zastupljeni krompir i luk. Po padinama i okućnicama možete videti rasade stabla šljiva medju kojima su najzastupljenije stare rakijske sorte- madzarka, ranka, jakljanka, drenovka, šljivac i druge. Kada sunce okupa planinske obronke cakle se zdravi i primamljivi plodovi jabuke, maline i kupine. Ako ste za svoj odmor odabrali Zlatibor i pronašli udoban smeštaj, onda ćete sigurno prošetati do Zlatiborske pijace. Privući ćeVas gužva i šarenilo tezgica na kojima meštani nude samo najbolje iz svoje porodične proizvodnje. Voće, povrće, preradjevine u vidu teglica slatkog, dzemove, med i naravno rakiju. U toku godine možete se posebno opredeliti da posetite Zlatiborsku ,,Pršutijadu” ili ,,Rakijadu”, kako biste se bolje upoznali sa proizvodjačima i možda pronašli ukus koji Vam najviše odgovara i po koji ćete se vraćati ovde- jer ga tako dobrog i ukusnog ili pitkog, nećete naći baš nigde više na svetu. Ponekad je važno samo otići nekud. Promeniti svakodnevnicu. Uraditi nešto u jednoličnom danu i osećati se bolje. Ipak, ne treba prevideti da je isto toliko važno, ako ne i važnije odabrati ono što će Vas ispuniti, napuniti ,,baterije” novom energijom, elanom, životnom esencijom koju tako besomučno trošimo na poslu, kod kuće, na brojnim formalnim ručkovima, večerama, izlascima, jadikovkama ili vožnji kroz grad kada je špica i kada biste sve dali da možete da nestanete iz tog levka koji Vas samo dublje uvlači niz svoje kosine. Da… kosi zidovi levka. Definitivno bolje zvuči da se spuštate niz padinu Zlatibora. Dišete punim plućima, slobodni i rasterećeni. Tempom koji sami birate. Možete zastati, pogledati oko sebe. Možete požuriti. Čini se možete sve. Elem. Bitno je šta ste odabrali. Gde locirate svoje zimovanje ili dane letnje žege? Kakav želite smeštaj? Apsolutno nećete medju zidovima nekog apartmana provesti najveći deo svog slobodnog vremena, ali je važno da koliko god tu boravili osetite svu udobnost. Kada izadjete van, priroda Zlatibora će Vas već kupiti i učiniti da se osetite udobno i prijatno- kada god došli. Zato je još važna i hrana koju jedete. Zdravlje na usta ulazi. Mada, mnogo puta ste, priznaćete osetili i da je vaše raspoloženje u skladu sa dobrim obrokom. Na Zlatiboru možete živeti upravo u pravom balansu svih ovih elemenata. Smeštaja, prirodnog okruženja i dobrog zalogaja. Kao da je sve u službi Vašeg organizma spremnog da upije svu pozitivnu energiju i snagu planinske lepotice. Pored raznih specijaliteta internacionalne kuhinje- možda je najznačajnija domaća hrana. Upravo ona koja nastaje dugom i posvećenom tradicionalnom proizvodnjom, uzgojem i veštinom. Šetajte i kada ogladnite poslužite se, uživajući u svakom zalogaju zlatiborske zakuske- siru, kajmaku, pršuti. Komplet lepinja sa kajmakom i jajima u sočnom pretopu- gurmanski ili kačamak sa kajmakom- malo lakši zalogaj. Heljdopita je i zdrava i veoma ukusna. Ili ste možda više za svadbarski kupus ili pak jagnjeće pečenje koje se lepi za prste? Prijatno!

Villa Natural Wood-Zlatibor

 

 

Ako Vas put, bilo slučajno ili ste to sami odabrali, navede na jednu od naših najlepsših i najposećenijih planina- Zlatibor, o smeštaju ne trebate mnogo da razmišljate. Suncem okupani brežuljci Vlaovine, a nadomak samog centra Zlatibora, neće Vas ostaviti ravnodušnim. Baš tu je smeštena Villa Natural Wood. Lepota pezjaža koja je kao dar prirode okružuje sa svih strana, poseban je ugodjaj. Ima li šta lepše od toga da svaki dan svog odmora započnete osećajem zadovoljstva, ispunjenosti i čiste lepote? To može samo priroda Zlatiborske lepotice. To može samo krajolik koji će se, sasvim sigurno, urezati u vaše oko. Poput najlepše razglednice. Ili, znate onaj trenutak, kada dugo posmatrate dragu sliku i svom snagom svoje volje želite da je oživite. Tu situaciju, taj smeh, pogled. Taj jednom uhvaćeni trenutak nikada i nigde ne može pobeći. Uvek je isti. Topao, drag, pomalo golicljiv, možda pomalo i setan, snen, zanesenjački i samo Vaš. Uklesaće se i ostati tu još dugo, taman toliko da ponovo poželite jedno sunčano jutro i jedan veličanstven pogled kroz okno prozora koji se pruža u nedokučive daljine prirode, onoliko koliko je duboka Vaša mašta. Možda je i prevazidje. Magistralnim putem, na samo 230 km od Beograda, leti ovde možete zastati na koji dan, pre nego što se spustite do mora. Ima i onih koji vole da morske dane na Zlatiboru završe, ili ih produže u jednoj drugačijoj atmosferi gde umesto talasa šušte borovi, a vazduh je sladunjav od mirisnog livadskog bilja. Zima je tek vreme kada Zlatibor diše svojim zdravim i gordim plućima od svežeg i čistog vazduha. Ako već niste ljubitelj skijanja, onda sigurno ne možete, a da ne volite duge šetnje krivudavim puteljcima dok sneg škripi pod čizmama, a obrazi se rumene na zimskom suncu, hladnom, ali jarko žutom. Da prorade svi životni apetiti! Da zaista osetite glad za sve što nosi novi dan, što nose godine pred Vama. A pogotovo proradi onaj pravi gurmanski apetit, pa se  kao snežna belina posuta sunčevim zlatkastim sjajem, iskri  ideja- vatrica, tanjir tople čorbe. Ili možda jedna dobra, taze pretop lepinja. Mada, može samo kuvana rakijica ili vino, dok ne odlučite šta bi najviše prijalo za pojesti. Čini se da nije lak zadatak pronaći koje to vreme i godišnje doba nisu dobri da posetite Zlatibor. Izgleda da je u svakom moguće pronaći ponešto za svakog- za nekog sve.

Villa Natural Wood nije veliki hotelski kompleks, poput onih koji teže za masovnošću, kvantitetom i megalomanijom koje su u današnje vreme postala popularan trend u većini životnih segmenata savremenog čoveka – malog i prostog, ali prosto zahvaćenog, ulovljenog poput sveže ribe, u mrežu mas- medija i mas- kulture. Ne, ovo nije mreža. Ovo nije mas- Villa. Ne. Ali nije ni mali nekomforni i pro- forme adaptiran prostor u koji bi se posetioci Zlatibora i ljubitelji prirode smestili a da nema vazduha i komfora. Taman je tako da imate prostor da uživate. Slobodni, raširenih ruku, srca, umova i duše. Pomalo zašuškani od centra Zlatibora, a opet dovoljno blizu kada poželite malo gužve i žamora. Opet Vama na izbor kako krojite svoju slobodu, odmor i komfor.

Na raspolaganju su Vam tri zasebne celine Ville Natural Wood. Da li ćete odabrati da slobodan dan i svoj prvi, zadovoljni, jutarnji osmeh započnete na prozoru u Rezidenciji Natural Wood, koja je idealna za veće društvo koje može da podeli radost zajedničkog odmora? Rezidencija je predvidjena za četiri do čak osam osoba. Opet za društvo ili malo veselu porodicu Luxury apartman je izbor koji je predvidjen za troje do šestoro ljudi, a standardni apartman je za dvoje. Dvoje ljudi ili zaljubljeni par? Ili ste rešili da se odmorite, onako pomalo sebični u svom sebičluku- samo za sebe, sami? Ništa neće uticati na onaj prvi, sanjiv i lenj zadovoljni osmeh kada se probudite okruženi čistom prirodom. Ovde su čak i materijali- od gradnje do nameštaja- prirodni. U sklopu ponude smeštaja u Villi Natural Wood moguće je iznajmiti i dve zasebne brvare. Čini Vam se da je sve moguće? Oni koji su nas posetili vratili su se razočarani samo u jednom smislu- razočarana je njihova sumnjičavost. Naravno, potpunu tišinu i mir možete sebi krojiti šetnjom do centra Zlatibora ili, naravno koristeći savremene uredjaje kojima su apartmani Ville veoma dobro opremljeni. Jeste da je odmor za odmaranje, ali uvek imamo tu ljudsku potrebu da komuniciramo sa ostatkom sveta. Ili nuždu. Tako da Vam je na raspolaganju kablovska televizija, plazma ekrani, superbrzi bežični Internet. Ne želite da Vam bilo šta remeti prirodu i želite da čujete samo ptice, vetar i pesmu četinara? To je u redu. I veoma lako- uredjaji se neće paliti dok ih sami ne poželite. A opet, nenametljivo su svi tu, moderni i visoko funkcionalni.

Dodjite na Zlatibor i posetite nas. Ništa nije jače od Vašeg isustva i ništa trajnije od Vašeg utiska- jer mi smo tu za Vas.

Tošina banja- jedna usnula ideja Zlatibora

Nedaleko od Zlatibora, a najbliže selu Rožanstvo, smeštena je Tošina banja, poznata i kao banja Vapa. Ovde je sredinom sedamdesetih godina započeta izgradnja turističko-banjskog objekta ali je gradnja smrću vlasnika, Toše Lazovića, obustavljena tako da je objekat zapušten. Ipak i takav privlači pažnju neobičnim izgledom i upotpunjuje turističku ponudu i sve atrakcije Zlatibora. Posebno je zanimljivo što se u banji nalazi mineralni izvor za koga kažu meštani- sve bolesti leči. Voda sa izvora posebno je lekovita za oči i razna oboljenja i promene na koži. Temperatura kod banjskog izvora je oko 17 celzjusovih  stepeni, a nije slana. Ispitivanjima je utvrdjeno da sadrži cak devet puta nižu koncentraciju soli od one koja je izmerena u takodje lekovitoj Prolom vodi.

Čudesni starac Toša rodjen je u zlatiborskom selu Rožanstvo davne 1914. godine. Sve je ratove preživeo.  Bio je vizionar. Poslednju četvrtinu svog života posvetio je pokušaju da podigne banjsko lečilište- vilu kojom će se ponositi zlatiborska lepotica. Ogromne betonske kule koje se podižu sa krova, smeštajni pansion, bazeni sa termalnom vodom i mostovi sa nad slapovima- ostali su nedovršeni. Ipak, ideja je bila dobra. Išla je čak i ispred vremena i slutila na dobru budućnost- povećanje turističke ponude Zlatibora, smeštajni kapacitet, vilu koja bi na svakoj putničkoj slici ostala zabeležena. Ono što je još značajnije- upotrebu lekovite vode.

Uz viziju izgradnje turističkog lečilišta, Toša je mislio i o putu do banje. Izgradio je oko kilomatar puta koji je povezuje sa centrom Zlatibora. Prepoznajući komšijinu nameru i otvarajući se da podrže dobru ideju, meštani sela Rožanstvo pridružili su se i novčano pomogli. Tako je sloga ovih Zlatiborskih sela učinila da sakupe i zajedno u banjsku vilu  ulože nekoliko stotina hiljada evra. Podigli su pet spatova zlatiborskog dvorca koji je okružen lekovitom termo-mineralnom vodom. Obilazeći Zlatibor, vredi videti ovu bajkovitu zamisao koja na stotinak metara razdaljine podseća na dvorac iz na primer ”Trnove ružice”- zaklonjen gustom šumom sa isprepletanim granama. Prostrani dvorac na pet nivoa ima široke terase, poput drevnih visećih vrtova.  Kule  se diče vrhu, a zamak je  obložen crvenom fasadnom ciglom. Sa leve strane od ulaza su temelji crkve koju je gazda Tošo planirao da podigne pored glavnog objekta u banji. Ispred dvorca su kupatila, nekada je bio i veoma negovani travnjak i  bazeni za banjsku vodu. Ispred jednog od bazena stoji poruka posetiocima: “Banjska voda, glavno i drevno izvorište, banja Vapa, po pričama meštana, ova voda leči devet bolesti i to kožne bolesti, ekceme, ranice, lišajeve, perut u kosi, znojenje nogu, probavne organe i nerve”. Leči- sve. Tako se čini. Šteta što nije zaživelo, pa bi se mogli i uveriti. Ovako, ipak se može posetiti. Dok razmišljate šta sve treba videti na Zlatiboru i u njegovoj okolini, dok tražite smeštaj, razmišljate koliko imate slobodnih dana, nikako ne zaboravite ovu usnulu vilu. Posve lekovitu.

Meštani se odlično sećaju Toše. Naravno, nešto su anegdote, a nešto i istinite priče sa Zlatibora. Kažu da je banja Vapa postojala još od turske vladavine. Oni najstariji sećaju se da još je pre Drugog svetskog rata na tom mestu bio bazen veličine pet puta pet metara i ograđen daskama. Tu se narod redovno kupao i banjao. Postojala su tu i močila za kiseljenje konoplje, a negde početkom 70-ih godina rešili su u ovom zlatiborskom selu da naprave i veliko kupatilo. Oko 25 meštana koji su bili vlasnici zemlje oko banje poklonili su ukupno 1,12 hektara zemlje za podizanje kupatila. Tada je zaveden i samodoprinos u selu- i to i u parama i u radu. Dogovoreno je i da Tošo, koji je tada već imao razvijen posao sa mlekom u Srbiji i šire od zlatiborskog okruga i dosta novca, pomogne gradnju banje, i on je to svojski radio. Kasnije je Tošo posao sa mlekarom razvio i u Rožanstvu, nastavio da pomaže gradnju objekta, i tako sve do iza 1985. godine. Tada je Tošo, uz obrazloženje da je ulagao u banju, pred sudom pokrenuo postupak da mu se objekat prenese. Sud je presudio u njegovu korist i prihvatio, pa je objekat  prenet na Toša. Ovaj je nastavio gradnju dalje, upravo podigao sve goreopisane spratove, kule i počeo da oprema objekat kojim bi proširio turističku i lećilišnu kartu već raznovrsne ponude Zlatibora. Ipak, kako to uvek biva, nastali su sporovi oko zemljišta i vlasništva. Koliko god bilo sloge i želje da ideja uspe i svima donese boljitak- kako meštanima zlatiborske okoline, tako i samim turistima koji bi popunili svoje avanture, tražeći smeštaj ili vilu koju još nisu posetili, moralo je da zapne. Spor oko zemljišta zaustavio je gradnju još 1999. godine. Od tada, sve što se moglo odneti i ukrasti- odneto je i ukradeno. Ponosita lepotica na brdu Zlatibora, kao simbol složnih meštana i starca vizionara- opustošena je i tužna. Nikad nije zaživela u svrhu zbog koje je podignuta. Ipak je vredi obići. Kada ste se već uputili k Zlatiboru, nemojte zaboraviti da ima toliko mesta koje sa sobom nose dobre priče i ideje. Neke su žive i koriste svima. Neke su usnile, poput ove. Ali sve ih veže jedno- sve su lepe.

GOSTILJSKI VODOPAD

Teško je rečima opisati sve lepote Zlatibora. Teško ih je sve i pobrojati. Zato, ako niste do sada, to morate videti, osetiti i doživeti svim čulima. Ako već jeste, onda znajte- uvek ima još.
Bilo da želite da pomalo pobegnete od svakodnevne buke i guzve, ili ste samo neizlečivo zaljubljeni u prirodu, nećete ostati ravnodušni pred jednim od najvećih vodopada u Srbiji- Gostiljskom vodopadu. Kroz stene obrasle mahovinom izvijajaju se vodeni mlazevi gostiljske reke u čijim se virovima, legenda kaže, kupaju vile. Čarobnim tonom, baš kao da želi da oživi i posvedoči legendu, šumi vodeni slap sa vrha, visine oko dvadeset metara. Čarolija trenutka. Miris četinara, ledena svežina vode koja šušti ispunjavajući prostor taman tako da ne remeti ravnotežu čoveka i prirode.
Ako je vodopad i Vaša inspiracija i pokreće Vas na misao, na tajne, odluke, početke ili smisao… onda odahnite. Nije daleko. Do zlatiborskog sela Gostilje od Beograda treba oko dva i po sata. Od Užica je udaljeno svega tridesetak kilometara- u pravcu puta za Sirogojno. Put je prohodan. Ništa vas ne može sprečiti da sednete tu, sasvim blizu muzike iskričavih kapljica vode. I oživite život onom svima nam poznatoj, a opet, tako retko priznatoj misli- za istinsku sreću je malo potrebno.
Pošto se u istinitost legendi o vilama kupačicama niko još potvrdjeno nije uverio, u predanje o ljubaznosti (gostoljubivosti) domaćina sela Gostilje- to nije teško. Po pašnjacima su kuće sa baštama, lekovitim biljem, domaćim životinjama. Selo u svom ritmu, domaćini sa svojim svakodnevnim srećama i nedaćama. Ali uvek toplog osmeha i puni dobrih priča, dogodovština i anegdota. Nastavite li tokom nemirne Gostiljske reke, preko mostića, kamena i starih stabala stižete do nešto mirnije i zašuškanije Katušnice- seoske reke bogate ribom. U ovom selu izvire i potok sa čijeg se vrela proizvodi voda na koju neretko nailazimo u svakoj kupovini- Zlatibor voda.
Opet, na sve se mora misliti. Šta kada ova čista priroda inspiriše toliko da osetite glad? Jedna od opcija je svakako vratiti se u centar. Ipak, postoje još minimum dve. Roštiljati u prirodi! Ako pak niste od onih što u živaju u jelu- počevši od lova pa sve do tanjira, onda Vama odmah tanjir riblje čorbe ili pak pastrmka na žaru- tu, u restoranu tik do vodopada.

Iver-skijaliste iznad Mecavnika

Praveci svoj gradic u malom ,razvojni projekat Emira Kusturice ukljucivao je i skijaliste Iver koje se nalazi na udaljenosti  7 kilometara od Mecavnika. Krivudavom asfaltnom cestom brzo se uzdizete iznad Mecavnika na putu za Iver i sa tog uzvisenog platoa puca pogled prema Zlatiboru,Tari i dalje prema Visegradu i Bosni.

U zimskim mesecima cesto se desava da Mecavnik bude prekriven maglom za razliku od uzvisenja na putu za skijaliste Iver gde sunce obasjava fantasticnu panorama.

Zlatibor kao glavna turisticka destinacija ne samo ovog kraja vec i citavog srpskog i balkanskog prostora svoju ponudu upotpunjuje blizinom skijalista Iver i sa ponudom vec postojeceg na Tari i Torniku nudi odlicnu ponudu u zimskim mecesima svim ljubiteljima zimskim radosti.

U blizini staze Emir Kusturica je izgradio hotel Mladost,sa kapacitetom 24 lezaja.Koncept samog hotela bazira se na sasvim malim dvokrevetnim sobama ali prostor u prizemlju odnosno kafe-baru nadomescuje skucenost prostora u sobama.U suterenu se nalazi restoran za goste hotela.
Deo glavne staze na skijalištu, duge 1.100 metara neposredno uz Hotel Mladost u funkciji je već dve zimske sezone. Od ove godine, staze raspolažu sa 7 „sufagovih“ topova za veštačko osnežavanje. Na skijalištu je instalirana uspinjača „sidrašica“ kapaciteta 1.000 skijaša na sat, koja istovremen opslužuje 4 staze ukupne dužine 4 kilometara. Skijalište se sastoji 4 staze duzine od 900 m do 1100 m koje su crvene i crne. Glavna staza je dugačka 1100 m, a široka od 50 m do 100 m, sa visinskom razlikom od 290 m. Nadmorska visina vrha je 1496m, a dno je na 1230 m.

Na skijalištu uvek dežuraju pripadnici spasilačke službe Parka prirode Mokra Gora sa motornim sankama i specijalnim „koritima“ za transport povredjenih.

Tokom zime 2008/09 na Skijalištu Mokra Gora – Iver održana su 2 takmičenja – u slalomu i snowboardu. Snowboard-isti Srbije su, nakon prvog takmičenja na Iveru odabrali baš ovo skijalište kao svoju bazu za buduće pripreme i takmičenja.