Na Zlatibor- na pijacu

Stari, mudri putnici, ljudi koji su obišli sveta i upoznali mnogo, često znaju da kažu: Kada odeš u neki grad, idi na pijacu. Tamo se vidi sve. Proizvodi, ljudi, mentalitet, odnosi, kupovna moć, način života, navike i običaji. Kažu, tako ćeš najbolje naučiti gde si i gde i kavkvo je to mesto na kome si se zadesio u nekom trenutku života. Zlatibor je planina u srcu Srbije koja godišnje ugosti na hiljade turista i putnika namernika, što stranih, što domaćih. Gotovo da nema onog koji se nije prošetao izmedju tezgi Zlatiborske pijace. To je možda i zato što je pijaca locirana na mestu na koji vas put, sa koje god strane dolazili mora naneti. Tik uz skijalište za decu i početnike Obudojevica, pijaca je živa gotovo cele godine. Zimi, kada zaveje i skijaši izgladne, uz topao osmeh i reč kod vrednih meštana na tezgi ćete naći mladog ili starog sira, kajmaka, čvarke ili pršut. Ako ste u prolazu, još bolje, u torbi ćete poneti malo mirisa i ukusa Zlatibora koji će vas sećati na lepotu i sve kvalitete ove planinske lepotice, ponosa Srbije. Sigurno se pitate- a koliko sve to košta, i ko sebi može priuštiti sira i pršute u vreme krize i životnog tempa ravnog maratonskoj trci, samo bez cilja. Ko danas ima vremena da natenane secka pršut, svež, domaći, i umače pogaču u zdelu ukusnog, pravog seljačkog kajmaka? Zapravo, možda nismo svesni da nam baš to preko nedostaje. I da za zdravu i domaću hranu u eri industrijskih ukusa nema prave cene i ona, ako je dobra i prava- nikada nije skupa- pošto zdravlje nema cenu, a na usta ulazi. Elem, manimo se filozofije i vratimo na zalogaje iz zlatiborskih štala, pašnjaka i pušnica. Stari i mladi sir mogu se kupiti već za trista dinara za kilogram. Kilogram kajmaka, starog i mladog staje od šesto pedeset do sedam stotina dinara. Govedji pršut je malo skuplji, za kilogram treba da izdvojimo oko 1 200 dinara, dok su slanina, čvarci i kobasice po ceni od 600 do 800 dinara po kilogramu. Da su Zlatiborci dobri domaćini, to se na pijaci odmah i najlakše možete uveriti. Svaki će vas pozdraviti, ugostiti, pokazati svoju robu i ponuditi najbolje što ima. Pa vi izaberite šta vam je srcu najdraže. Naravno da možete probati po zalogaj sveže nareckan, onako slatko s nogu, pa gde vam se zalogaj najviše osladi, a vi se promeškoljite, tu i pazarite. Uz sve, a najviše uz pršutu i koju reč hvale i pozdrava se dobro slaže i po jedna čašica domaće rakije ili vina. Ako se razmišljate šta da kupite sebi ili svojim dragim osobama, a rumeni prodavac već spremio da vam naspe jednu da se uverite u ukus i miris, ne oklevajte da probate, jer tako nećete pogrešiti izbor, a svakako će vam prijati. Domaća šljiva košta oko tri stotine dinara, a ima tu i medovače i kruške i raznih jošte vrsta domaćih s jačim ili slabijim vencem, šta god da poželite. Tu su i slatka od malina, sirupi, sokovi, med, dzemovi i sve ono što vredne domaćice iz svojih voćnjaka beru i spremaju sa puno ljubavi i s dugom tradicijom iz ovih delova Srbije. Kada je reč o domaćim specijalitetima, nema domaćice koja nije pravila paprike u pavlaci. Da ljutnu ili blaže- opet vama po ukusu. Kilogram staje oko 300 rsd, a takav ukus nema cenu kojom bi se mogao opisati. Često u gradu i neznamo koliko krompira ima u ovoj Srbiji, lepog, zdravog, domaćeg. Kupujemo po lokalnim pijacama i velemarketima uvozne krtole. Ukrajinski, beloruski. Cena mu skače, kao da je nestašica, a u Ivanjici i selima u okolini Zlatibora krompira za izvoz. Proizvodjači ne znaju šta će s njim. Gde da skladište, kome da prodaju? Nažalost. Iznesu na pijacu i daju ga pošto- poto. Prošle godine i za 20 i 30 dinara po kilogramu. Dok je na pijaci u na primer Beogradu 100 dinara- čiji, odakle? Eto još jednog dobrog razloga zašto ići na Zlatibor na pijacu. Po krompir, dabome. Domaći. Domaća jaja koštaju od 12 dinara po komadu, rebarca su oko 400 rsd, dok za ovčetinu treba izdvojiti oko 1000 dinara. Veliki je izbor i domaćih gajeva i melema, ali netreba zaboraviti i suvenire. Od vunenih čarapa, kapa, šalova do opanaka, prsluka, džempera, rukavica ili kačarskih proizvoda i grnčarije. Za svakog po nešto i gotovo da nema onog koji je prošao pijacom, a da nije nešto pazario ili makar zastao na čašicu razgovora, malo smeha i dobrog društva. Ako ste od onih za koje planina poput Zlatibora nema prolećnih i letnjih čari, onda morate proći pijacom kako biste se razuverili. Tek sada je živo, veselo i šareno u bojama mladog svežeg voća i povrća, najpre zdravog, pa onda sve drugo. Zlatibor je u jednoj reči- čudo. Mami vas i čeka. A posle ture po pijaci najbolje je udobno se smestiti u mir svoje sobe odakle se još čuje prigušeni žagor sa centra. Čekamo vas u vili Narural Wood, jer prirodi od koje smo stvoreni uvek se iznova vraćamo.

Still quiet here.sas

Leave a Response