Author Archives: micun

Zlatiborsko selo Ljubiš: hrana za dušu na trpezi restorana Pećinar

Zlatibor je svojom lepotom i lekovitošću postao čini se, više od planine. To je mesto koje ste sigurno maker jednom posetili. Sport, lečilišta, restorani, kafići, hoteli, apartmani i sve to utkano u prirodu koja pleni i zaceljuje. U sve većoj, rastućoj ugostiteljskoj ponudi Zlatibora Villa Natural Wood postala je ime koje koje posetioci Zlatibora prepoznaju i pamte. Ali to nije slučajnost niti loša statistika, već potvrda gostoprimstva, kvaliteta usluge i cena koje takav kvalitet prate i opravdavaju. Smeštena je u najlepsem i najmirnijem delu Zlatibora, na brezuljcima Vlaovine, sa pogledom na grad, Čigotu, Tornik i fantastične zlatiborske zalaske sunca. Ovo je mesto na kome ćete sigurno naći svoj mir. Smeštajni kapaciteti su podeljeni u tri apartmanske celine: Rezidencija Natural Wood (za 4-8 osoba), Luxuri apartman (za 3-6 osoba) I Standard apartman ( idealan za 2 osobe). Vilu Natural Wood moguce je iznajmiti za smestaj i kao dve posebne brvnare. Sve je dakle moguće, uz dobru volju i u dobrom raspoloženju, kao ovde verujte, nikad ne manjka. Pa da ne kažete da samo sebe hvalimo, onda evo preporuke i pohvale od nas za vas. Ako ste se ka Zlatiboru uputili ili to nameravate, onda je savršena preporuka za ručak ili večeru koju ćete pamtiti restoran Pećinar u Ljubišu. Ljubiš se nalazi na jugoistoku zlatiborskih padina, dolinom Ljubišnice na oko dvadeset kilometara od Kraljevih voda. Naslonjen je na brda Čigotu, Borkovac i Murtenicu. Uzdignut na 840 metara nadmorske visine pravi je mali raj ispunjen mirom, pesmom ptica i zvonima ovaca. Ljubiš je jedno od brojnih sela okoline Zlatibora čija se posebna lepota ogleda u četinarima kojima je okružen. Ovo selo je i rodno mesto slavnog srpskog pesnika Ljubivoja Ršumovića, koji ga je neretko opisivao u svojim stihovima. Kao gost Vile Natural Wood možete iskoristiti mogućnost potraživanja vašeg ličnog vodiča koji će vas odvesti u samo srce ove netaknute prirode i malog raja na zemlji, u restoran porodice Pećinar u Ljubiš. Šesta generacija ove porodice nije prekinula nit i napustila ognjište tragajući za srećom u velikom i dalekom gradu. Ne, oni su ostali tu i nastavili tradiciju pravljenja vruće proje od brašna sa vodenice potočare, zeljanice, poznatog zlatiborskog sira najkvalitetnije vrste, kajmaka, ramšteka i pršute. Ovo bi bilo predjelo. Za dobar ručak domaćini preporučuju teletinu ili jagnjetinu ispod sača koju služe u zemljanim posudama i dok se sve još puši, a meso je ukusa koji se ne može opisati rečima. Tako nešto se mora probati. Ono se topi poput karamele. Ali to nije sve. Ono što se po svojoj posebnosti izdvaja iz ponude jeste file pastrmke. Ali, to nije neka obična pastrmka, već riba koja se sa posebnom pažnjom i voljom hrani i gaji u ribnjaku tik do restorana. Tradicija je ono bez čega budućnost nije potpuna, a sadašnjost je most kojim se prenose znanja, veštine, iskustva. Ovakav ugostiteljski ugodjaj je upravo trenutak sadašnji, koji se nikada ne zaboravlja. Pa ima li većeg gušta od toga da znamo šta jedemo i koliko je zdrav svaki naš zalogaj. Naravno, da bi se sva čula zadovoljila, treba pomalo i zasladiti na kraju. Jedino što je teško jeste napraviti izbor izmedju tufahija, baklava ili princes krofni. Ipak, složićete se, ne treba preterivati, treba izabrati. Udobno smešteni, sa ukusnim porcijama na stolu i dragim ljudima kraj sebe, osetićete milinu prirode, žubor vode, omamljiv vazduh u kom se mešaju mirisi specijaliteta. Upotpunite osećaj sa čašicom dobre domaće rakije, šljivovice ili pak domaćeg vina. Naravno, vredne ruke domaćica spravljaju i sokove od kajsije. Ukoliko ste na Zlatiboru tokom letnjih meseci, ugodjaj u bašti restorana u Ljubišu je nešto što nikako ne treba da propustite. Hladnije vreme znači da ste u unutrašnjosti restorana koji ambijentom dočarava izgled prave planinske kućice sa sećijama, starim kredencima, drvenim stolicama, starim fotografijama koje čuvaju istoriju porodice Pečinar uz još mnogo toplih i lepih detalja. U koje god doba godine da ste gost posle ovakvih zalogaja ostaje vam da prošetate po okolišu sela i nahranite oči neponovljivim zlatiborskim pejsažima. Ono što je takodje važno spomenuti i za šta se svi uvek brinemo jeste cena. U ovom slučaju, ona zaista ne treba da vas brine, pošto ručak ili večera za dvoje obično staju oko 2. 500 dinara. Uz vino, cena je malo viša. Ali, složićete se da vredi svakog zalogaja. Čekamo vas u Vili Natural Wood ( www.villanaturalwood.com)  da se najpre udobno i ugodno smestite, a potom razmislite o izletima i mestima koje biste voleli da posetite kada ste u ovim krajevima Srbije. Tačka na karti koju svi koji su samo jednom bili beleže zastavicom dobrog ukusa, ljubaznosti, raspoloženja i zadovoljstva jeste svakako restoran Pećinar i selo Ljubiš. Preporuka dobrih domaćina je poput zrna mudrosti koju dobijate na dar. Rezervišite svoj odmor što pre, Vila Natural Wood vas očekuje! I naravno, želi vam posebno udoban i prijatan odmor!

Specijalizovana bolnica Čigota- zdravlje udahnite na Zlatiboru

03.februar.2013

Zlatibor je sam po sebi mesto gde lek možete naći kako za srce i dušu, tako i za fizičko stanje organizma. Da se neko pita šta bi to na ovoj planini nedostajalo, teško bi mu bilo da pronadje odgovor. Lek kao da se krije u svakom kutu, boru, zalasku sunca za proplancima, oštrom i svežem vazduhu i domaćim zalogajima. Lek i oporavak se naravno može potražiti i u ustanovama specijalizovanim za najrazličitija oboljenja. Zato je Zlatibor idealno mesto- spoj svega onoga što nam je potrebno kako za telo tako i za dušu, pošto smo u ravnoteži ta dva dela naših bića istinski i potpuno zdravi, spokojni i dišemo punim plućima. Naravno, ljudi jedno drugom medjusobno najčešće što žele uz sreću i ljubav jeste zdravlje. Jedna od ustanova na Zlatiboru gde za vaše zdravlje brinu eksperti jeste i Specijalizovana bolnica Čigota. Ideja za izgradnjom ovakvog lečilišta na Zlatiboru datira još iz 19. veka. Još tada je ova planina prepoznata kao idealno mesto za lečenje i oporavak. Lekari, klimatolozi i brojni stručnjaci na osnovu iscrpnog elaborata došli su do zaključka da u drugoj polovini XX veka na Zlatiboru izgrade zdravstvenu ustanovu koja se veoma ističe u rezultatima lečenja i postaje jedinstven centar za lečenje oboljenja štitaste žlezde na Balkanu. Od samog osnivanja veliki je doprinos dala saradnja sa Institutom za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu. To je omogućilo da ova ustanova postane baza Medicinskog fakulteta u okviru koje se razvila dalja naučna, prosvetna i specijalizovana delatnost. U okviru Specijalizovane bolnice Čigota postoje odeljenja Interne i Nuklearne medicine, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata, Fizikalna medicina, Laboratorijska i Ultrazvučna dijagnostika, Kabinet za kardiološki i ergo test i brojne druge mogućnosti dijagnostike i lečenja bolesti. Ponekad, ne tako retko u životu čekamo da nam se problem pojavi. Kada je problem zdravstvene prirode, možda bude i prekasno da se reši kada se već pojavio i uzeo glavnu reč nad našim telima i dušama. Zato poseta Specijalizovanom lečilištu Čigota i Zlatiboru nije mesto na koje trebate doći samo kao čovek koji se bori sa svojom bolešću, već i kao čovek koji čini sve da očuva svoje zdravlje i gipkost. Jednom rečju na Zlatiboru je sve što vam je potrebno kako biste ispitali i očuvali ono što nam je u životu najvažnije, a to je zdravlje. Zlatibor je zdravlje, i zato mu trebate doći u pohode, a Čigota program će izaći u susret vama, več izradjenim i dugo primenjivanim i veoma popularnim dijetetsko rekreativnim programom, koji će vam pomoći da se tokom boravka na Zlatiboru pre svega odmorite, oslobodite viška kilograma, osvežite, steknete kondiciju i dobru formu, a posve okrenete novom načinu života: zdravom i aktivnom! U urbanističkom, brzom i nezdravom načinu života koji živimo i koji nam svakodnevno diktira tempo pri kom zaboravimo da brinemo o sebi i zdravlju, poseta Zlatiboru je prvi korak ka promeni pogrešnog tempa. Ako do sada niste marili, pravo je vreme. Ako ste od onih ljudi koji brinu o svom zdravlju, Čigota i Zlatibor su u i u tom slučaju pravo mesto za vas. Specijalizovana bolnica Čigota se nalazi u samom centru Zlatibora, okružena borovom šumom na 1000 m nadmorske visine. Sam objekat je skromnijih smeštajnih kapaciteta, tako da je preporuka za idealni zdravstveno- turistički boravak na Zlatiboru smeštaj u komforu koji pruža obližnja Villa Natural Wood, a u sklopu zdravstvenog objekta možete uživati u zatvorenom bazenu veličine 25m x 12,5m, fitnes sali, teretani i otvorenim sportskim terenima za male sportove. U slobodno vreme i trenucima za opuštanje na raspolaganju su i biblioteka, galerija, frizersko- kozmetički salon kao i relaks centar sa dve finske saune, hidro kadama, solarijumom i parnim kupatilom sa aroma terapijom. Sama biblioteka je, možemo slobodno reći, pravi mali kulturni cenar Zlatibora. Kultura čitanja utemeljila se i već prešla u tradiciju: promocija umetnosti, dobrih ideja i misli u brojnim književnim večerima, likovnim izložbama i predavanjima. Eto, Zlatibor je zaista svet u malom. I opet, na početku teksta smo se pitali šta mu to nedostaje. Čini se- ništa. Možda ipak nedostajete samo vi. Zato odaberite kada, a mi smo tu i čekamo vašu posetu. Udoban smeštaj, ambijent i celokupan ugodjaj u Villi Narural Wood sigurno će biti baš sve ono što ste poželeli, a blizina lečilišta sa svojim sadržajima pomoćiće da sve što ste poželeli ostavi duboke i lepe uspomene u vašem sećanju. Malo je onih koji su nas posetili, a da nisu poželeli da se vrate i opet iznova istražuju sve čari Zlatibora, koje se nikada ne istraže do kraja, i koliko god mu u susret dolazili, ova planina vas uvek oduševi i iznenadi nekim novim sadržajem. Zato, ne časite časa, već spremajte se za put. Na sajtu zlatiborsmestaj.rs pogledajte sve aktuelne ponude smeštaja u vilama i apartmanima, a u posebnom raspoloženju i najtoplije čekamo vas u Vili Natural Wood. Zdravi bili!

Monika Beluci na Kustendorfu

Kusturica čeka Moniku Beluči
10. januar 2013.

Medijska “invazija” na Mokru Goru pred početak prestižnog festivala. Kusturica: Poslednji put ovoliko stranih izveštača bilo pred NATO agresiju.

ORGANIZATORI predstojećeg Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf koji će biti održan u Mokroj Gori od 16. do 22. januara bili su prethodnih dana na mukama: na njihovu adresu stiglo je nekoliko stotina zahteva medijskih kuća iz celog sveta, zainteresovanih za izveštavanje sa prestižne smotre. Zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta u Drvengradu, uz nekoliko domaćih medija, dešavanja iz Kusturičine oaze umetnosti, pratiće 70 novinarskih ekipa sa svih meridijana.

- Ovako veliki broj stranih izveštača poslednji put bio je prisutan “na ovim prostorima” pred početak NATO agresije, a pre toga tokom građanskog rata i raspada bivše Jugoslavije – podseća reditelj Emir Kusturica. – Ovog puta, iz Srbije će u svet “putovati” daleko istinitija i objektivnija slika o nama.

Među akreditovanim medijskim kućama su “Muvimejker”, “Hafington post”, “Varajeti”, “Roling stoun” magazin iz SAD, Belgijska nacionalna televizija i kanal Mustik, španski “El Pais”, nemački “Vestdojče algemajne cajtung”, “La Hornada” iz Meksika, norveški “Morgenbladet”, kineska agencija Sinhua i televizija CCTV, grčka “Elefterotipija”, izraelski mediji “Jediot aharanot” i “Saluna”, italijanski Panorama i agencija ANSA, Kanal 1 iz Rusije, francuski Kanal plus i TV 5, ORF TV iz Austrije, bugarski BTV, hrvatska TV Nova, Al Džazira…

U ovoj žestokoj konkurenciji “Večernje novosti” su za svoje čitaoce obezbedile ekskluzivne intervjue i izveštavanje o najzanimljivijim događajima na sceni, ali i iza “zatvorenih vrata”.

Festival Kustendorf, najneobičnije i najznačajnije mesto okupljanja filmskih i muzičkih velikana u ovom delu Evrope ove godine će ugostiti najlepšu ženu svetske kinematografije Moniku Beluči, članove “Pink flojda” Dejvida Gilmora i Nika Mejsona, legendarnog muzičara Brajana Ferija, direktorku Britanskog filmskog instituta Amandu Nevil, a prvorazredni događaj otvara film “Cveće rata” kineskog reditelja Zanga Imua koji takođe dolazi u Drvengrad.

ODRI TOTU NA KUSTENDORFU

Poznata francuska glumica Odri Totu biće specijalni gost Kustendorfa, izjavila je Tanjugu selektorka takmičarskog programa festivala i ćerka proslavljenog reditelja Emira Kusturice, Dunja Kusturica.

Totu, koja je inače trebalo da bude gost Kustendorfa još pre nekoliko godina, stekla je slavu tumačeći glavnu ulogu u nagrađivanom francuskom filmu “Čudesna sudbina Amelije Pulen” iz 2001. godine. Nagradu “Cezar” za najperspektivniju mladu glumicu osvojila je 2000.

Glumila je i u ostvarenjima “Koko pre Šanel” (2009), “Neprocenjivo” (2006), “Da Vinčijev kod” (2006), “Veridba je dugo trajala” (2004), “Slatke, prljave stvari” (2003), “Voli me, ne voli me” (2002).

Pošto je dolazak Totu, kao i Monike Beluči, potvrđen gotovo u poslednjem trenutku, filmovi u kojima one igraju nije bilo moguće uvrstiti u program, objasnila je Dunja Kusturica.

Zlatibor hit ove zime

10.januar 2013

Turisticki radnici Zlatibora potrudili su se da ova zima doceka turiste u punom sjaju. I taman kada ocekujemo da naredna zima ne moze opravdati sve ono sto je pruzila prosla gotovo uvek stigne pozitivni demanti i na radost zaljubljenika ove planine statisticke brojke gotovo redovno premase ocekivanja.Zlatibor je ovih dana okupiran turistima i trazi se smestaj vise.

Na Zlatiborskoj Obudojevici vrvi kao u kosnici od zimskih radosti ,skijanje,klizanje,krstarenje zimskim kocijama,ski sankama,voznja kvadrociklima a u predahu kafici i restorani predstavljaju sastajaliste uz toplih napitaka i dobro jelo.

Nezaobilazna zlatiborska pijaca  upotpunjuje zelju za suvenirima ili zlatiborskim specijalitetima prsutom,kajmakom i sirom. Na glavnom zlatiborskom trgu tradicionalno travar “Zbun” nudi turistima lekovite “plodove” ovog kraja.

Za sve one koji zele adrenalin , ovih dana  pustena je u rad staza Zmajevac u ski-centru Tornik . Pozurite, zlatiborske radosti i uzivanje vas cekaju!

Besplatno klizanje na Zlatiboru

8.januar 2013

Deca koja imaju prebivalište na teritorije opšine Čajetine , a pri tom su učenici osnovnih i srednjih škola , mogu besplatno koristiti četvrtu stazu na skijalištu Obudojevica ( najbliža pijaci ) svim danima uz priloženu đačku knjižicu . Takođe , ova deca mogu besplatno koristiti usluge klizališta , svakog radnog dana u periodu od 9 do 11 časova . Potrebno je da ponesu đačku knjižicu , a klizaljke dobijaju na licu mesta , takođe besplatno .

Na Torniku od danas radi staza Zmajevac i ski lift Bandera

8. januar 2013. godine

Danas se u ski centru Tornik na Zlatiboru pušta u rad staza Zmajevac i ski lift Bandera. Radom sistema za veštačko osnežavanje i povoljnim vremenskim prilikama, stvoreni su uslovi za puštanje u rad ove, jedne od najtežih staza u Srbiji. Staza Zmajevac je po kategoriji crna, teška staza i jedna od staza u ovom ski centru koja je dobila sertifikat Međunarodne skijaške federacije.

U skijalištu na Torniku trenutna visina utabanog snega na stazama je do 30 centimetara i ski centar radi punim kapacitetom.

Kustendorf 2013

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf održaće se od 16. do 22. januara 2013. godine u Drvengradu na Mokroj Gori u organizaciji ”Rasta Internacional” i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja. Kao i prethodnih godina, Festival će biti posvećen budućim filmskim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma.

Ministar kulture i informisanja podsetio je da je Ministarstvo prepoznalo važnost ove manifestacije i da je redovno pružalo podršku organizovanju i realizaciji Kustendorfa, što će i ubuduće činiti.

„Evropska i svetska kulturna javnost prepoznale su stvaralačku energiju Kustendorfa i ovaj festival uvršten je u spisak najznačajnijih događaja u svetskoj kinematografiji. Kustendorf je istinski, orginalni, kulturni brend Srbije. Dešavanja tokom festivalskih dana pokazuju pozitivnu sliku Srbije kao pravog regionalnog i evropskog kulturnog središta, gde se sabiraju umetnici iz celog sveta“ rekao je Petković.

Emir Kusturica najavio je da će se u ovogodišnjem programu takmičiti 28 filmova iz 18 zemalja: iz Velike Britanije, Danske, Izraela, Koreje, Kube, Meksika, Nemačke, Perua, Poljske, Portugala, SAD, Singapura, Srbije, Filipina, Francuske, Holandije, Crne Gore i Švajcarske, kao i da raznolikost tema i žanrova, njihova aktuelnost, kao i zavidan kvalitet odabranihfilmova obećavaju da će nadmetanje za nagrade – Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, biti uzbudljivo i neizvesno. Međunarodni žiri čine izraelska spisateljica i glumica Alona Kimhi (predsednica žirija), američki filmski producent, direktor produkcije i asistent režijeMajkl Hausman, i teoretičar medija i filmski i TV režiser prof. Dr.Oleg Jeknić.

RETROSPEKTIVA VELIKANA biće posvećena jednom od najznačajnijih kineskih filmskih stvaralaca danas, Džangu Jimou, koji će nakon projekcija svojih filmova održati radionicu sa studentima. U programu SAVREMENE TENDENCIJE biće predstavljeni neki od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije i njihovi autori koji će, kao gosti festivala, održati radionice i razgovore sa studentima i publikom: Džang Jimou – Cvetovirata; Aleksej Balabanov – I ja,takođe; Mateo Garone – Rijaliti (dobitnik Gran prija Filmskog festivala u Kanu 2012.); Ješim Ustaoglu – Araf – negde između; Elija Sulejman – Sedam dana u Havani; Ben Zejtlin – Zveri južnih divljina (dobitnik Zlatne kamere za najbolji debitantski film na Filmskom festivalu u Kanu i Velike nagrade žirija Filmskog festivala Sandens).

Program EVERGRIN podsetiće na neke od najznačajnijih filmskih ostvarenja iz prošlosti, kao što su Vreme jestalo (1982) Petera Gotara,Kinoamater (1979) i Kratki film o ubijanju (1988) Kšištofa Kišlovskog jednog od najuticajnijih poljskih autora, Kšištofa Kišlovskog. U okviru ovog programa,bićeprikazanii Ronilačko odelo i leptir Džulijana Šnabela, u prisustvu direktora fotografije Januša Kaminskog, gosta festivala i člana žirija za najbolju kameru.

U okviru programa NOVI AUTORI biće predstavljeni debitantski dugometražni filmovi autora koji svojim specifičnim filmskim jezikom postepeno osvajaju svet filma, a u saradnji sa Filmskim muzejem iz Lođa biće predstavljena izložba ”KŠIŠTOF KIŠLOVSKI: ZNACI I SEĆANJE” posvećenoj sećanju na jednog od najznačajnijih poljskih režisera Kšištofa Kišlovskog (1941-1996).

U muzičkom programu, koji će upotpuniti sada već svetski poznatu atmosferu Festivala, predstaviće se neke od novih svetskih muzičkih zvezda, kao što su Nemanja Radulović & Devil’sTrills(Srbija/Francuska), Debu sur le Zank (Francuska), Dejan Petrović Big Bend (Srbija), Trio Balkanske žice (Srbija), Radio Zastava (Italija), i Če Sudaka (Španija).

Mapa seoskog turizma u Srbiji

Prva mapa seoskog turizma u Srbiji  07.01.2013

Ljubitelji seoskog turizma i domaćih proizvoda moći će sami da putuju po Srbiji i tako pronađu domaćinstvo koje im odgovara, jer je napravljena detaljna mapa ruralnog turizma.
BOGATSTVO Na mapi su ucrtane i sve crkve, manastiri, crkve brvnare, muzeji i znamenite građevine, ali je upisanao i kada se održavaju važne manifestacije. Obeležena su i mesta gde se nalaze ostaci srednjovekovnih naselja, pećine i termalni izvori, gde su škole jahanja, edukativne farme i vodenice, a upisano je i koji domaćini imaju otvoren a koji zatvoren bazen.

Na prvoj mapi ove vrste nalaze se sela iz okoline Gornjeg Milanovca, Kosjerića, Ljiga, Mionice i Valjeva, a s vremenom će biti dodati i zlatiborski kraj, Ivanjica, Podrinje i ostala mesta u kojima domaćini primaju goste.

- Konačno je urađena detaljna mapa ruralnog turizma na kojoj se nalazi najveći broj domaćinstava koja najduže primaju turiste – kaže Vlada Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig. – Pored domaćinstava u kojima domaćini pružaju smeštaj, na mapi se nalazi i 16 „otvorenih farmi“ gde turisti mogu da, uz najavu, svrate na ručak. Tu su i domaćini koji primaju grupe, ali i oni koji prodaju domaću, organsku hranu. Ko želi može da svrati kod nekog od domaćina i da u njegovom dvorištu kupi zimnicu ili voće, ali i da lako u Ljigu, pored Ibarske magistrale, pronaće „Srpsku magazu“, gde se nalaze proizvodi iz čitave Srbije.

„Otvorene farme“ su hit u Evropi, a u Italiji su postale mesta u kojima odmor provode bogati i slavni. Nastale su u regionu Toskane i nazvane „agriturizmo“, a pretvorile su se luksuzna „odmarališta“ u kojima sada Italijani provode i medeni mesec. Najčešće su okružene vinogradima, a gosti na raspolaganju imaju bazene, pa i „ferarije“. Za sve vreme dok traje odmor gostiju, gazde obavljaju svoje poslove u polju i okućnici.

- Mi ne nudimo „ferari“, ali nudimo sve ostalo: bazene, organsku hranu, pa i vrhunski smeštaj – objašnjava Ivanović. – Cene u seoskim domaćinstvima su prilično standardizovane, a pun pansion s visokim nivoom komfora, što nudi oko 200 domaćinstava u Srbiji, može se dobiti za 2.500 dinara.

Međutim, najzanimljivije su „otvorene farme“ koje primaju goste na ručak ili im prodaju svoje proizvode. Uz ime svakog domaćina navedeno je šta prodaje, pa tako turista koji prolazi Ibarskom magistralom može da kupi sir i kajmak kod Milovanovića, zimnicu kod Daničića, prasetinu kod Ilića, prerađevine od mangulice kod Aćimovića, šljivovicu kod Ivanovića, vino i voćne rakije kod Lukića, a da jaše konja – kod Saratlića.

Foto:Zlatibor-januar

 

Novi ski lift na Iveru-Mokra gora

Na skijalištu Iver na Mokroj gori, postavljen je novi ski lift tipa tanjir. Proizvođač ski lifta je Nemačka firma LST članica MND Groupe. Lift se nalazi na lokaciji Čarobni breg, i pruža se sa suprotne strane od vrha postojećeg ski lifta tipa sidro. Polazna stanica je pored zgrade vizitorskog centra Parka prirode Mećavnik a izlazi na zajednički vrh sa postojećim ski liftom.
Karakteristike:
- horizontalna duzina 381 metar
- kosa duzina 405 metara
- visinska razlika 108 metara
- kapacitet instalacije 400 skijasa/sat
- broj tanjira 46
- brzina instalacije 2 m/s
- snaga motora 30 KW