Blog

Zlatibor apartmani

Zlatiborska skijališta sa okolinom

Tačno negde na oko 240 kilometara magistralnog puta između Beograda i mora, magistralnim putem ponosi se svojim lepotama Zlatibor, koji je idealno mesto za svratiti- navratiti, nauživati se, opustiti i prepustiti. I to za svakoga od nas, i u bilo koje doba godine. Pred nama je još jedna zimska i snežna priča. Iako su temperature i padavine još uvek u jesenjem raspoloženju, zima je na vratima i čeka da se lagano podvuče i prekrije bregove Zlatibora spremne za još jednu godinu zimskih čarolija- kako to uvek na Zlatiboru biva. Na severnom starovlaškom delu Srbije, tačno između Raške, Hercegovine i Bosne izdvaja se Tornik kao najviši zlatiborski vrh. Na visini od 1496 metara, idealan je za zimske sportove i jedan do kraja- zlatiborski snežni odmor. Pravo je vreme da o tome razmišljate dok se kišne kapi slivaju po zagušljivom gradu koji vas svakodnevno uvlači u svakodnevnicu, dok vam sigurno, ništa lepše i bolje ne bi prijalo od čistog, kristalnog, baršunastog i britkog planinskog vazduha. Prošle godine skijalište Tornik je potpuno sređeno i adaptirano za zimske sezone i kao takav jedini ski centar je u okruženju sa stazama koje su uređene najviše što je to uz građevinske radove i prirodne uslove moglo da se učini. Sve staze na Torniku popunjene su busenom, a posejana je i trava, tako da posle skijanja nemorae servisirati, popravljati i menjati skije- što je uvek neretko trošak i uvek nemila situacija za iskusne skijaše. Postavljeni su novi topovi, njih 36 za pravljenje snega i predviđeno je da pokrivaju sve staze. Zmajevac ili crna staza na Torniku široka je od 150 do 200 metara i dugačka 1 kilometar, idealna je za aktivan trening i prave i iskusne skijaše. Oko ove staze postavljena je veleslalomska staza Tornik koja je duga 1 300 metara, po konfiguraciji je crvene boja i, kako mnogi skijaši kažu- idealna je za pravljenje dugih karving zaokreta. Sa blagim prelazom od oko 600 metara ova staza prelazi na stazu Bandera. Duđina ove staze je tačno jedan kilometar i spušta se do podnožja Tornika gde je polazna stanica šestoseda. Sve tri staze opslužene su sa još dva ekspres sidra. Tornik je od samog Zlatibora udaljen svega 9 kilometara, pa iako na samom vrhu još nema smeštaja, kada se smestite u nekom od brojnih hotela, apartmana ili vila koje su vam na raspolaganju na Zlatiboru, nikako nije daleko. Bez velikih uzbrdica i poteškoća do vrha možete ići ili sopstvenim prevozom ili autobusom koji se specijalno obezbežuje kada počne skijaška sezona na Zlatiboru. Polasci su idealni, tako da se lako i gotovo uvek možete iskombinovati: ujutro, ako na skijanje da poranite, termini su od 9h i 10h, a povratak birate, zavisno od zime i kondicije: u 13h, 15h i 16h. Naravno, apetit će se otvoriti, ali je to uz fizičku aktivnost i omamljujuću svežinu vazduha potpuno opravdano, tako da možete prezalogajiti i okrepiti se na domaćinskim i domaćim trpezama na Torniku, i pre nego što se vratite u toplu sobu svog apartmana. Iz godine u godinu Tornik sve više poprima sve izglede modernog zimskog centra za alpsko skijanje. Ovde postoji i nova vrsta instalacije tzv. „tjubing“, koja, kao i sama žičara, može da se koristi i u letnjem i u zimskom periodu godine i pruža neizmerno zadovoljstvo i uzbuđenje svima koji odluče da je isprobaju. Takođe, ki centar je opremljen i dečijim igralištem i karuselom. Centralni deo Zlatibora omeđen je Tić poljem, Vranjevinom i Spomenikom ili, lakše je možda reći i zamisliti- iza hotela Zelenkada, smeštene su staze namenjene smučarskom trčanju i biatlonu, a koje zbog preglednosti, konfiguracije i kvaliteta terena spadaju u red najlepših evropskih staza. Rezervna staza zabiatlon i smučarsko trčanje nalazi se na Muternici i , gde se sneg zadržava i do maja. Ove staze su dužine 3km, 5km, 1km i 20km. Zlatibor kao smučarski centar postaje popularan u periodu izmežu Prvog i Drugog svetskog rata. Klimatski uslovi, visoki snežni pokrivač i neprohodni putevi, uslovljavali su meštane da se snalaze. Tako su, još tridesetih godina, počeli sami da prave skije koje koriste za kretanje i umnogome olakšavaju brojne seoske poslove, a početkom pedesetih godina prošlog veka osnovano je prvo smučarsko društvo ,,Smučarsko društvo Rudine” koji šezdesetih godina menja naziv u ,,Smučarski klub Janićije Jeremić”. Stari članovi ovog kluba bila su slavna imena: Ilija i Dragan Glišović, Ratko Jeremić, Slobodan Lazović i mnogi drugi, a 2001. godine baš ovi stari članovi kluba, pokrenuće ga ponovo pod univerzalnim imenom ,,Smučarski klub Zlatibor”. Ideja je bila plemenita i velika- da se mladi talenti ponovo vrate i pronažu na stazama Zlatibora, a smučarski sport povratiti stari sjaj i masovniji karakter. Po početku rada i organizacije aktivnosti, zabeležen je znatan odziv i zainteresovanost mladih naraštaja- što je bila vodeća ideja osnivača kluba i ljubitelja zlatiborskih zima. Vreme je da se zimska oprema opet aktivira. Imate već svoje skije i odelo, ako ne- iznajmićete ih i pravac Zlatibor, jer ovde zima uvek znači sneg i dani zlatni poput dukata

Zlatibor na vasoj trpezi

Zlatibor. Kažu da je ime znak i da sami nazivi u sebi sadrže mnoge aluzije na sam predmet, radnju ili osobu. Kada kažete Zlatibor, mislite mnogo toga zar ne? Posećena turistička destinacija Srbije, koju ste baš vi ili makar svaki drugi stanovnik Srbije posetili. Svakako, makar ste morali proći ovuda. I šta je vaša asocijacija? Šta vam prvo pada na pamet kada kažete Zlatibor? Uglavnom su to uspomene koje nas vezuju za dato mesto, nekog leta ili zime. Asocijacije naravno mogu biti i pojedinačni predeli ili predmeti karakteristični za Zlatibor, koji su vam se urezali po zvuku, boji, mirisu, ukusu… Negde su vas dotakli i probudili vam čula. Kada smo kod ukusa i mirisa složićete se da odmor na Zlatiboru odiše dobrim ukusom. Omamljujuća moč prirode i opijajući zov svežeg i čistog vazduha kao stvoreni su uslovi za jaku, zdravu, domaću hranu, od koje ste rumeni i jedri, a krvna zrnca, energija i elna ne nedostaju. Protkani mirisima zlatnih borova i lekovitog bilja sa zlatiborskih proplanaka, ono što je nezaboravno na ovoj planini jeste specifična hrana. Da li je u pitanju srčanost domaćina ili šarm atmosfere i okruženja ili sve to mora da se sklopi u jednu celinu pa da vam savršeno prija svaki zalogaj? Ponekada uopšte nije svejedno da li jedno isto jelo jedete na potpuno isti način spremljeno na dve ili više različitih destinacija. Mora postojati ta specifičnost podneblja, utkana nit koja ima svoj puni smisao samo na mestu odakle potiče. ipak, nije svejedno kada je odmor u planu. Slobodni dani su svima luksuz koji je povremen, blagovremen i kad god došao- dobro došao. Zato, ako se sa setom prisečate Zlatibora i posle napornog radnog dana razmišljate o šetnji po brežuljcima, o skijanju, o etno selima, o veselom centru zlatiborskom ili pogledu sa prozora apartmana koji vas je tih jutara uvek podsećao na onu dobru staru- život je lep, evo nekih predloga kako da makar približno na trenutak vratite sebe u dane uživanja i zadovoljavanja svih čula. Jeste da gradski žagor, gužva, jurnjava, vazduh i priroda nisu čak ni merljivi sa zlatiborskim veličinama, ali postoje one svakodnevne životne sitnice i trikovi kojima uspevamo sami sebe da pomalo prevarimo i učinimo makar delimično ugođaj za dušu, kakav zaslužujemo. Naravno, za ovaj predlog nije neophodna samo jedna duša, čak je poželjno da ih je više, jer je zadovoljstvo i lepota uživanja u deljenju dobrog i lepog. Dakle. Odvojite vikend ili jedno popodne da u svojoj kuhinji dočarate miris i ukus Zlatibora. Sigurno ste probali komplet lepinju. Ako niste, to je gotovo kao i da niste ni bili gost Zlatibora. Ipak i da niste- evo možda je pravo vreme da je probate. Najpre se naravno opremite potrebnim namirnicama. Potrebna vam je jedna lepinja. Možete i nju sami napraviti, ali gradske kuhinje nemaju šporete na drva, ali zato ima dobrih i brojnih pekarica gde kupite dobru lepinjicu. Jedno jaje i kašika kajmaka. Pošto su počeli slavski dani, sigurno će vam se negde naći ono što ostaje posle finog pečenja- pretop. Potrebna vam je čaša pretopa. Ako je bap nemate kod kuće, naćićete za toliko u obližnjij pečenjari. Onda možete preči na pripremu. U posebnoj činiji imešajte kajmak i jaje. Isecite poklopac lepinje i zatim oba dela dobro i ravnomerno namažite već pripremljenom smesom od jaja i kajmaka. Zagrejte rernu i stavite tako lepinju da se zapeče. kada je pečena- kompletirajte je, namažite pretop. Za svakog gosta po lepinja! Odličan predlog i ako ste se pitali šta da spremite kada vam dolaze prijatelji, još bolje ako su to isti oni sa kojima ste proveli nekoliko nezaboravnih dana baš na Zlatiboru. Veče u znaku komplet lepinje sigurno će vam oživeti sve te lepe uspomene, a stomaci će biti siti i zadovoljni. Srpska pita sa sirom- svima poznata kao gibanica, odličan je i uvek poželjan zalogaj . Naravno da je sir na Zlatiboru ono što gibanici daje pravi pečat, ali napravite je nalik, napravite je da ugodite sebi. Malo kozijeg ili kravljeg sira, jaja i kore su sve što vam je potrebno da biste je napravili. Po želji i da bude mekša, poput one sa zlatiborske trpeze dodajte narano malo ulja, ali i mleka i putera. Poslužite je toplu i pečenu tako da porumeni. Pride se odlično slažu jogurt ili kiselo mleko. Najbolje ako su domaći, sa zlatiborskih pašnjaka na vašem stolu. ali ako nisu, kada sledeći put posetite Zčatibor, nezaboravite da ponesete ove blagodeti za svoje zalihe. I naravno, prijatno vam bilo! Uvek dobra i lagana ideja jeste proja. Za nju treba kukuruznog brašna, jaja, prašak za pecivo, izdrobljeno parče sira, brašno, jaja, malo ulja, so, ali i šolja jogurta i čaša mineralne vode. Tako pomešani sastojci daće žute parčiće koji dišu i odišu zdravim sastojcima, pošto je projara poznato jelo naših starih, a oni su, za razliku od današnjih brzih obroka, u dosta manjem carstvu raznih đakonija od namirnica i dodataka jelima, birali samo prirodnu i zdravu hranu za svoju dušu. Naravno, šta je trpeza, a da na njoj nema nešto slatko, tako slatko da zasladi ručak i dan. Domaćice sa zlatibora preporučuju vam pitu od malina. Sveže maline, šećer i kora za pitu, malo kukuruznog brašna, soka od limuna i voda. Uz malo šlaga ili slatke pavlake- poslastica koju svako samo poželeti može. A vi je možete napraviti i ponositi se, a posve uživati! Naravno, svežih malina nema tokom cele sezone, ali kada su tu- onda ih svakako iskoristite za ovakav dezert. Ili, najbolje od svega- dođite na Zlatibor. Domaćinske kuće i restorani ovde vas uvek čekaju raširenih ruku i s puno ukusnih zakuski. Samo dobro organizujte slobodne dane, sve ostalo će na Zlatiboru biti savršeno!

Jesen 2012. na Zlatiboru: vesti i događaji ili- ovde nikad nije dosadno

Zlatibor je mesto na koje ljudi dolaze zbog odmora i prvenstveno zdravlja. Značaj zdravlja, a ono na usta ulazi, sredinom oktobra prepoznali su i đaci srednje Turisičko- ugostiteljske škole iz opštine Čajetina. U restotranu ove škole održana je manifestacija Dan zdrave hrane, a đaci su marljivo i savesno pripremili izložbu hrane koja je prirodna i zdrava. Život u skladu sa prirodom posebno je moguć i ostvariv princip i životno načelo kada živite u sredini nadomak blagodeti Zlatibora. Zato to bogatstvo treba prepoznati, primeniti i pametno iskoristiti kako bi pomogli i sebi i drugima. Ovim povodom održano je predavanje u prostorijama škole, za sve zainteresovane meštane- one koji su već u odmaklom radu na svom seoskom domaćinstvu i odpraćaju i dopraćaju nove goste, ali i one koji to tek planiraju. U smeru što boljeg i intenzivnijeg razvoja seoskog turizma na Zlatiboru, Turistička organizacija Zlatibora je uz dogovor sa Turističkim udruženjem opštine Kosjerić razradila i realizovala ideju prve mobilne aplikacije za seoski turizam Turisti- izvolite! Potreban je samo mobilni telefon novije generacije i jednim klikom gde god se nalazili, a iskrslo je slobodno vreme koje možete savršeno provesti u opuštajućem ambijentu seoske idile, možete videti aktuelne informacije za Zlatibor i Kosjerić, ali i smeštaj koji je slobodan i onako- baš po vašem ukusu. Svako seosko gazdinstvo predstavljeno je u slikama, usluzi koju nudi, a odmah vidite i direktan kontakt, što vam umnogome olakšava traganje za smeštajem u selima zlatiborskog okruga. Deo ove aplikacije jeste i integrisana mapa, tako da odmah možete i locirati željeno seoce, staviti ga u širi kontekst mesta i unapred smisliti šta sve možete posetiti tokom svog boravka u ovim krajevima Srbije, a da to nije daleko od vašeg smeštaja. U modernim mobilnim telefonima u aplikaciji Andoid market, pod imenom seoski turizam ili na engleskom rural turism, sve informacije su vam dostupne i potpuno besplatne. Možete odmah sada krenuti u avanturu- počevši od pretrage domaćinstva koje vam se najviše dopada. Kada je turizam u pitanju, oktobra 2012. godine na Zlatiboru je započet još jedan projekat, koji se radi u saradnji sa partnerima iz Crne Gore i Evropske Unije. Pod nazivom ,,Kroz kulturu i turizam do bolje saradnje”osnovni cilj ovog projekta jeste obnova crkvenog kompleksa u Jablanici, koji je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja za našu zemlju. Čitav jedan novi lokalitet na Zlatiboru biće otvoren i dostupan za posete i divljenje. Crkva-brvnara u Jablanici je sagrađena još 1838. godine, a posvećena je Presvetoj bogorodici. obnoviće se kućice od brvana, a sobrašice koje se nalaze u porti crkve biće uređene staze za šetnju i lepi vidikovci. planira se i izgradnja info centra, prodavnice suvenira kao i velika količina brošura sa sažetim opisom istorije i značaja ovog mesta, za bliže informisanje posetilaca. Ideja modernog doba uvek sa sobom mora da ponese i svest o očuvanju baštine i tradicije- poput Jablaničke crkve. Staro u novom ruhu biće još jedna zlatiborska znamenitost vredna pomena i obilaska, tokom vaše posete nama.
U novembru- nove aktivnosti. Ovde se uvek nešto dešava! Smučarski klub zlatibor počeo je sa upisom novih članova za smučarsko trčanje za ovu godinu. Ako se zateknete na Zlatiboru, znajte da su vrata sportske hale širom otvorena i probudite svoj sportski duh i adrenalin, jer možda ste baš talenat za trčanje na skijama! Možda je to idealno za vaše dete! Svakako je zdravo i korisno, a ako ne probate nećete znati, tako da je ovo savršena prilika da se pokrenete. Ako ste raspoloženiji za dobru knjigu više nego za sportske aktivnosti onda je za vas biblioteka u Čajetini mesto koje morate posetiti. Za 7. novembar najavljeno je predstavljanje knjige ,,Dzelat’’, autora Slobodana Gavrilovića. Čajetinski Dom kulture tokom novembra pun je zanimljivosti. Možete svratiti i pogledati pregršt zanimljivih predstava, filmova, koncerata i izložbi, kako bi upotpunili svoje dane na Zlatiboru. Predlažemo novi film, akciju Bornovo nasleđe, crtani film Madagaskar- treći deo, za vaše najmlađe, kao i film ,,Meda’’- komedija i animacija, ali svakako i domaći film ,,Led”. Učenici Osnovne škole iz Mačkata obeležiće 07. 11. Dan klimatskih promena, a učenici muzičke škole ,,Ars nva” sredinom novembra održavaju koncert. Amaterska pozorišna grupa Doma kulture u Čajetini, pred kraj meseca odigraće predstvau ,,Balkan- Pitsburg”, a planirana je i izložba slika ,,Trnava 2012”.
Na Zlatiboru je dakle, puno toga novog i sve pršti od najrazličitijih sadržaja, tako da niste u pravu ako mislite da je jesen na planini dosadna. Na kraju, dođite i uverite se- to je naš najveći adut!

Sta sve na Zlatiboru mozete videti,cuti i probati

Kada ste na Zlatiboru u bilo koje doba godine nemožete se osećati kao da su vam dani prazni, a odmor jednoličan i dosadan. Naprotiv, ovde se uvek nešto događa, ali nenametljivo i taman toliko glasno da ne remeti ritam kojim zlatna priroda diše. Sam početak godine i mesec januar posebno su praznični. Pravoslavni Božić uz pucketanje vatre i miris pečenja, kuvanog vina i rakije posebnu čar ima pod obroncima Zlatibora. Potom i Srpska Nova godina, još jedan je povod za slavlje i veselje upravo na Zlatiboru gde se narod u velikom broju okuplja ispred crkve posvećene Pokrovu Presvete Bogorodice u Jablanici, a program počinje u 18,00 Večernjom službom, a slede paljenje badnjaka i bogat kulturno umetnički program. Tako se dominantni etnografski, verski i umetnički motivi, potpuno prirodno uklapaju u kulturno-istorijsku tradiciju ovog kraja. Kada je o trdiciji reč, ona ne može bez ukusa i mirisa hrane poznate na zlatiborskoj trpezi. U Mačkatu se u januaru svake godine okupljaju brojni posetioci sa zajedničkim ciljem, umećem, interesovanjem, ali najpre ljubavlju prema pršuti. Sajam suvomesnatih proizvoda ili popularna “Pršutijada” po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca sada već spada u red nacionalnih manifestacija. Pršutijadu poseti preko 10 000 posetilaca iz čitave zemlje, a otvaranju manifestacije uvek prisustvuje i visoki predstavnik iz Ministarstva ponjoprivrede ili čak sam ministar. “Pršutijada” je po svom sadržaju privredna manifestacija, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja to je donekle i etnografska i turistička manifestacija. Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju. Dođite i probajte tradiciju-kažu vredni domaćini, a posetioci se iznova vraćaju dok oni koji još nisu bili tek dolaze. Februar je rezervisan za lovačke podvige i njihove specijalitete i umeća. Sabor lovaca Srbije i zlatiborska hajka na vuka predstavljaju jednu od najstarijih manifestacija na Zlaltiboru, u kojoj učestvuje oko 1000 lovaca iz cele Srbije kao i manji broj lovaca iz inostranstva. Tako je ovo jedna od najvećih manifestacija ove vrste u zemlji. Po svom sadržaju, brojna takmičenja i sam lov čine Hajku na vuka sportskom manifestacijom sa izvesnm elementima zabavnog karaktera, jer se pored ovih takmičenja na strelištu peče vo na ražnju i drugi zlatiborski specijaliteti. Duvački orkestar i drugi programski sadržaji upotpunjuju atmosferu i čine je još prijatnijom i zabavnijom kako lovcima tako i posetiocima. Prvo prolećno sunce dok se sneg polako otapa sa planinskih vrhova gde stidljivo promiču prve visibabe, idealno je vreme da posetite Zlatibor i probate ukus domaće šljivovice. U aprilu možete prošetati lepim Zlatiborom i svratiti na Šljivovački sajam koji po svom sadržaju spada u privredno-turističke manifestacije. Prezentacija tradicije i načina proizvodnje ovog domaćeg proizvoda je posebna vrednost jer daje sliku ovoga kraja i recepturu prenošenu kroz generacije, a domaćini predstavljaju svoje proizvodeozbiljnim kupcima, ljubiteljima kvalitetne čašice, turističkim posetiocima i velikim privrednicima. Zanimljivo i poučno iskustvo za sve posetioce i prolaznike, a domaćinima posebno isplativo i promocije radi značajno. Šljivovačkog sajma, na kome lokalno stanovništvo predstavlja svoje privredne proizvode. Šljivovački sajam domaće rakije poseti nekoliko hiljada posetilaca. Letnji dani na Zlatiboru su posebno lepi i zanimljivi. U junu je već poznat Seoski višebooj u Jablanici koji predstavlja takmičenje u tradicionalnim zanatima, veštinama i sportovima. Višeboj prikazuje i neguje zanate i veštine koje polako nestaju pred modernim vremenom i napreddnom tehnologijom današnjice, a koji su vrlo živopisni i čine prepoznatljiv motiv Zlatibora. Manifestacija je takmičarskog duha i važi za jednu od najbolje organizovanih seoskih manifestacija. Tako da ako ste ljubitelj starih zanata i veština i negujete tradiciju u ruhu modernog doba, opet je Zlatibor mesto gde ćete ispuniti svoja očekivanja. Kada se okupe svi gosti takmičenje može da počne, a discipline su razne i nesvakidašnje. Skok u dalj iz mesta, skok u vis, prevlačenje konopca, bacanje kamena sa ramena, ručno struganje dubećom testerom, trka konja, vuča na vlaci ili prevlačenje trupaca volovima, itd. Da bi ste Jablanicu poneli u srcu i opet joj se vratili u julu na zlatiborskom Tić polju održava se Tradicionalni Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva koji po svom sadržaju predstavljaju muzičku manfestaciju baziranu na etnografskim motivima narodne muzike. Muzika trubačkih orkestara, specifična za Zapadnu Srbiju uklapa se u integralni proizvod Zlatibora koji je prvenstveno baziran na očuvanju narodne tradicije. Preko 35 godina održavanja Sabora opravdava dodati atribut “tradicionalni” koji ide uz ovaj sabor. Ovo je najstarija manifestacija koja se održava na Zlatiboru, a predstavlja kvalifikaciono takmičenje za sabor trubača u Guči. Usled dugogodišnjeg održavanja, ovaj sabor predstavlja ključni manifestacioni događaj u toku letnje sezone, a može se reći i čitave godine, što govori o velikoj turističkoj afirmisanosti. U proseku oko 15 000 gostiju poseti sabor u toku njegovog trajanja. Avgust nastavlja u znaku muzike i dobrog raspoloženja na Zlatiboru. Festival narodne muzike Zlatibor koji je nastavak prethodnog festivala Zlatiborska pesma, sastoji se iz revijalnog i takmičarskog dela. U takmičarskom delu nastupa dvanaest izvođača sa po jednom pesmom, dok je u revijalnom nastupa sedam izvođača koji pevaju po tri pesme. Na kraju festivala dodeljuju se statue “Zlatini bor” pored kojih su predviđene i druge nagrade. Ako volite pesmu, prirodu, ljude i život, onda je Zlatibor savršeno mesto za vaš savršen odmor.

Izleti na Zlatiboru

Izleti na odmoru su uvek zanimljiva ideja i mogućnost popunjavanja svakodnevnog sadržaja u danima koje ste izabrali samo za sebe. Kada ste na Zlatiboru takve mogućnosti su brojne. Pored toga što u bilo koje doba godine budete zlatiborski gost koji svim čulima uživa u lepoti planine i nesvakidašnjem prirodnom bogatstvu, moguće je da obiđete i mesta koja je okružuju i doprinose dragocenosti. Mi ćemo nabrojati samo neka iz brojnog asortimana, koja sko ste u ovom kraju Srbije zaista vredi videti i doživeti. Sa autobuske stanice u centru Zlatibora pođite u Rožanstvo i obilazak Stopića pećine koja je poznata po bigrenim kadama i vodopadu, a put vam se dalje taman nastavlja prema Sirogojnu gde svoje fotografije i uspomene možete upotpuniti retkim i vrednim predmetima na koje ćete naići u Muzeju Staro selo . Videćete i crkvu posvećenu Sv. Apostolima Petru i Pavlu sa ikonostasom koji datira iz 1764. godine. Ako je prohladno dobro će vam doći da se ogrnete nekim od džempera čuvenih sirogojskih pletilja, a i ako nije, ponesite koji za uspomenu i zimske dane. Usput možete obići umetničku koloniju Vlada Mitrović u Trnavi, a potom i selo Gostilje sa još jednim, čuvenim Gostiljskim vodopadom. Preko Ljubiša i Vodica eto vas ponovo u centru Zlatibora. Evo još jednog uvek aktuelnog predloga. Pošto se smestite na Zlatibor izdvojte jedan dan za posetu Mokroj Gori. Čuveni Tarabića proroci su pre vek i po predskazali: “Proći će podosta godina te će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta, te će ispotekare obnoviti taj put, samo njim do Višegrada neće ići ljudi radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmotišta i uživancije “Mislili su. na trasu pruge uskog koloseka i lokomotivu parnjaču koja je preko planinskog prevoja Šargan, između Tare i Zlatibora, povezivala Užice i Višegrad. Čuvena Šarganska osmica. Pruga je puštena u saobraćaj 1925. Godine, a ukinuta 1974. godine. U martu 1999. godine započela je obnova, a sredinom novembra postavljene šine na delu od stanice Šargan Vitasi do Mokre gore. Tu parnjača i popularni “Ćira” savlađuju visinsku razliku od 300 metara, na trasi dugoj 3,5 kilometara. Pruga neobičnom putnom petljom u obliku broja osam prolazi kroz impresivne predele. Ako se niste provozali krajnje je vreme da to učinite! Pruga je dugačka 13,5 kilometara, a na njoj je 20 tunela i desetak mostova i vijadukta. Obiđite i staru crkvu-brvnaru izgrađenu 1946. godine u slavu Svetog proroka Ilije. Ako ste čuli za izvor lekovite Bele vode ili takozvane očne vode, čija je ph vrednost 11,5, ona se kao i još mnogo lekovitih izvora nalazi u neposrednoj blizini i eto prilike da se uverite u narodne verovanja. Kusturičin Drvengrad je svakako mesto u Srbiji koje treba posetiti, a dolaskom na Zlatibor taman vam se namesti da obiđete i njega. Ako već niste skijaš, ili to tek planirate da budete, dobro je da obiđete turistički centar Zlatibora i ski centar Tornik kao najviši vrh Zlatibora od 1496m, a koji je od centra udaljen samo 9 kilometara. Raspolaže sa žičarom šestosedom kapaciteta 3000 skijaša na sat i stazom dugom 1650). Možete se naravno provozati i dobro zabaviti kao i uz tjubing-letnje sankanje. Staze duge od 1110 do 1490 metara obnovljene su i proširene-Čigotu, Tornik, Ribnicui Zmajevac opslužuje moderna šestosedna žičara i ski liftovi. Pored ski staza postoje i tereni za sankanje, a za one koji žele uzbudljive zabave instalirana je bob staza sa pokretnom trakom za transport. Za sve koji vole pešačenje, prošetati do Tornika je više nego preporučljivo. Za uspon prema vrhu može se koristiti i žičara koja pored zimske ima i letnju sezonu kada se koristi radi panoramskog razgledanja okoline. Koji god način izaberete pogled sa vrha je poput nagrade ili božijeg dara za oči i dušu. Ukoliko je dan sunčan, a zlatiborski dani su često zlatni, golim okom možete videti Avalu na severu, Durmitor na jugu, a bosanske planine preko Drine, na zapadu. Jedan dan odmora na Zlatiboru rezervišite obavezno i za posetu specijalnom prirodnpm rezervatu Uvac koji je zaštićeno prirodno dobro Srbije od izuzetnog značaja. Nalazi se u kanjonu Uvca, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, a kao da je uklješten između masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku. Minimalna nadmorska visina u rezervatu je 760, a maksimalna 1322 metara. Specijalni rezervat prirode Uvac predstavlja rajsko mesto ne samo za turiste, nego i za prave poznavaoce prirode, speleologe i ornitologe. U njemu živi 104 vrste ptica. Najčuvenija i najveća od njih je beloglavi sup. Uvačko jezero i vožnja brodom nezaboravan su doživljaj Ledene pećine koji ćete sigurno pamtiti i preporučiti ljudimlj koje volite. Put možete nastaviti prema selu Božetići i obići manastir Dubnicu. Etno selo Štitkovo je takođe u neposrednoj blizini na čak 1072. metra nadmorske visine, a datira iz KSIII veka i ima i crkvu, koju takođe možete obići. Pri povratku na Zlatibor možete svratiti do jezera Kokin brod i eto ispunjenog i nezaboravnog zlatiborskog dana! svakako je jadan od predloga, a neposredno je blizu Zlatibora, obilazak jedne od najvećih srpskih svetinja-obilazak manastira Mileševa. Sa autobuske stanice na Zlatiboru krenite u Prijepolje, obiđite manastir, obiđite i Kamenu Goru, a sutradan ili makar jedan dan od vašeg zlatiborskog odmora odvojte za Krstarenje kanjonom Drine. Od Zlatibora do jezera Perućac treba oko dva sata autobusom koji polazi sa glavne stanice u centru Zlatibora. Ukrcajte se na brod kada stignete i krstarite Drinom koja će vas osvežiti svojom bistrinom. Ako je vreli letnji dan, pauza za kupanje će dobro doći. Možete videti i reku Vrelo, kao i manastir Rača, a usput nadomestiti snagu uživajući u degustaciji suvomesnatih proizvoda i vina u bogatoj ponudi restorana na koje ćete nailaziti. Udahnite Zlatibor i sve što ga okružuje!

I na jesen na Zlatibor

U gradu jesen uvek dobije još poneku nijansu sive proštepanu kapima kiše koje kao da spiraju trgove vrelih letnjih dana sa prozora potamnelih od gradskog smoga, prašine i brzog tempa. Sve sluti na depresiju, sa ponekim trenutkom osveženja u šetnji nekim gradskim parkom, gde još uvek zvuci automobila nadjačavaju ptice. Nigde boje, čistine, tišine, vazduha koji možete udahnuti punim plućima. Ako se makar delimično saosećate sa ovim činjenicama, na pamet bi vam svakako mogao pasti Zlatibor, kao mala oaza sa zalihama netaknute prirode, muzike ptica, vedrih domaćina, dobrih ukusa i mirisa. Odakle god dolazili nije daleko, a cene smeštaja i obeda nisu samo za one koji svoj mir i životne boje mogu pronaći najpre na Sejšelima. Dakle dostižna su vam brda koja se zlate, kada god se odlučite da pomalo pobegnete iz gradskog kotlića, a sa kim god krenuli, Zlatibor je mesto gde ćete se sigurno dobro uklopiti. Vila prirodnog drveta može da ispuni sva vaša očekivanja. Dobro, da ne preteramo, makar najveći i najvažniji deo kada su u pitanju želje kojima se vodite kada planirate odmor za svoju dušu. Tako bar kažu oni koji su bili i koji planiraju da opet budu gosti. Spoj tradicije i modernog, prirodno okruženje, a blizina centra, kafića, prodavnica, staza za šetanje i sastajanje i sopstveni kutak dovoljno skriven da čujete sopstvene misli i naravno domaćini topla srca i širokog osmeha. Ima li lepšeg jesenjeg dana od onog kada sami krojite svoje vreme u koracima koji se tope u šuštanju suvog lišća, a pred vama pašnjaci, livade, proplanci i puteljci zagasitih nijansi braon boje, tamno zelene u tragovima i boje zlata koja se preliva kao kada u svojoj mašti tražite skicu kojom bi najpribližnije dočarali pojam čarolije.
Zlatiborska brda posle dugog vrelog leta nisu umorna i sumorna poput gradskih okana, zgrada i ulica. Naprotiv, kao da su se napunila energijom i životom i sa nestrpljenjem čekaju novu odoru, besprekorno belu za još jednu snežnu zimsku sezonu. Oktobar je, mirišu paprike, spremaju se pušnice. Sve je živo. Iako je leto ostalo za nama, sporta i rekreacije nikada nije dosta. Zlatibor je izgleda takav, nikada nespava i neda ni vama da se uspavate, iako vas odmori i opusti do krajnjih granica. Kraj uspešne letnje sezone obeležen je baš na Torniku, koga je ove godine posetilo tri puta više turista nego prethodnih godina. Ovogodišnja ideja jeste promovisanje i razvoj planinskog biciklizma u Srbiji i mogućnost uklapanja ovog vida rekreacije u svakodnevnu letnju ponudu Zlatiborskih bregova i ski centara. Ove jeseni na Zlatiboru biciklistička trka bila je duga 40 kilometara, a takmičilo se 70 vozača. Ideji promocije i što boljeg razvoja aktivnog odmora ide u prilog i održavanje prvog Zlatiborskog relija. Takmičenje je trajalo dva dana, a odveženo je šest od sedam planiranih ẑpecijalnih ispita. Na cilju trke, ispred glavne autobuske stanice na Zlatiboru okupila se publika u velikom broju i sa ovacijama pozdravljala sve učesbike i pobednike posebno. Ovo takmičenje bilo je veoma zahtevno i dobar deo posade sa starta je izgledalo da teži pre odustajanju nego takmičenju ili pobedi. Ipak, organizacija je protekla bez ijednog incidenta i više nego dobro, a sudeći po posećenosti skupa i intetesovanju kako učesnika, tako i gledalaca, ASK Užice reli tim, uz pomoć Opštine Čajetina i Turističke organizacije Zlatibor, trebao bi na sve načine da pokuša da ova manifestacija postane tradicionalna, a ako mogućnosti dozvole i manifestacija međunarodnog karaktera. Zlatibor i opština Čajetina ove jeseni su mislili i o najmlađima pa je tako po prvi put u čajetinskomDomu kulture održana audicija za sve mališane uzrasta od tri do trinaest godina. Ova audicija je besplatna, a talentovana deca iz cele Srbije biće učesnici festivala nove dečje muzike Srbije “Čarolija 2012.” Koje će se ove godine održati u Beogradskoj Areni predposlednjeg dana u godini kada će biti upriličena celodnevna zabava za sve mališane, muzički program, predstava za decu, manekenska pista itd. Eto kliko sadržaja daju dodatne živahne nijanse bojama zlatiborkih brda. Uvek se nešto dešava i svako može pronaći ponešto baš za sebe, a uvek ostaje sama i čista priroda kojoj se ćutke divimo i osećamo koliko postaje važna za onaj budni, zdrav i pun života deo naše unutrašnje prirode. Još malo pa će i pahulje, rumeni obrazi, rukavice i ostala zimska oprema. Kada smo već spomenuli i poslednje dane decembra, ne možemo propustiti da se bliži i Nova godina. To je možda idealno vreme da svoje slobodne i praznične dane provedete baš na Zlatiboru. Organizovan doček se uvek uz mnogo gostiju, smeha i topline održava na Kraljevom trgu na otvorenoj pozornici. Program obično čini nekoliko izvođača pop muzike, trubačkki orkestar dok se u ponoć priređuje svečani vatromet koji šara bele bregove poput iskri koje se rasute uzdižu u nedogled i nestaju u potpunoj belini koja se dodiruje visoko sa najfinije tkanim rubom neba nad Zlatiborom. Za najmlađe je organizovana predstava i podela paketića, tako da je Zlatibor mislio baš na sve.

Zlatiborske vile i naravno – Villa Natural Wood

Zlatibor je više od planine-kažu meštani koji su se generacijama vezali za ovaj deo Srbije, ali i svi oni koji su makar jednom prošetali proplancima, dočekali jutro ili zlatiborski sumrak i proživeli jedan dan na Zlatiboru koji diše u ritmu i mirisu zlatnih borova. Oni koji još nisu sigurno to planiraju, jer sve što o Zlatiboru čuju samo je lepo i očaravajuće. Pored brojnih spomenika, sela, pećina, jezera, manastira i drugih što prirodnih što kulturnih znamenitosti, Zlatibor se može istaći i po brojnim vilama i spomen kućama koje doprinose lepoti i posebnosti ove planine. Ako se zadesite na Zlatiboru ili odlučite da svoj odmor ovde provedete imajte na umu i ove podatke, možda se baš setite da jednoga dana u šetnji obratite pažnju na građevine na koje ćete naići na svom putu, sve zavisi kojim putem i koliko krenete. U užem centru Zlatibora nalazi se vila Aleksandra Pavlovića, poznatog advokata, koju je Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu proglasio za kulturno dobro. Prvi, nezvaničan naziv, još i pre nego što je okončan rad na gradnji ovog zdanja bio je “Malgre Andree” – u prevodu uinat Andre, a Andre je francuskinja i supruga gospodina Pavlovića. Ona kao da je predosećala sva burna i tek nadolazeća vremena, pa nikako nije želela vilu na udaljenom i nekada “divljem” Zlatiboru. Međutim, gospodin Pavlović bio je uporan i, očito, prožet inatom. Vila “Uprkos Andre” bila je gotova za veoma kratko vreme. Ipak, vreme je pokazalo da je brižljivost francuske gospođe bila opravdana jer nakon Drugog svetskog rata sa promenom poretka u društveno-političkom smislu, počela je i stalna promena vlasnika ove vile. Iako Tito u njoj po mnogim svedočenjima nikada, osim na kratkom ručku u dvorištu vile 1974. godine, nije boravio, ona je najpre proglašena za njegovo vlasništvo. Zaštitu kulturnog dobra ova građevina je počela da uživa pod Predsedništvom Vlade SFRJ, a onda je postala vlasništvo Radio Televizije Srbije i uz vilu Nikole Đurića koja se nalazi u neposrednoj blizini postala odmaralište. Od svih vila na Zlatiboru zanimljiva je i vredna pomena i vila Bled čiji je vlasnik bio poznati ugostitelj Mališa Jovanović. Meštani i gosti Mališu su zvali Šlanjo, a njegova se vila diči lepotom sa omanjim letnjikovcem na proplanku i bez ikakve ograde. Još jedan beogradski advokat Radomir Milaćević Milać sagradio je vilu na obroncima Palisada. Projektovao je arhitekta Đuro Borošić tokom 1939. i 1940. godine, a zanimljivo je to da su drva i materijal za izgradnju ove vile stizali iz Bosne. Lepota i zanimljivo arhitektonsko rešenje okupilo je mnogo meštana kada se podizao krov i završavali radovi na ovoj zlatiborskoj lepotici, a sam arhitekta je izgleda bio najviše oduševljen vilom pa se sa vlasnikom dogovorio i dobio dozvolu za gradnju još jedne, istovetne vile na istom placu. Krajem 1940. godine obe vile bivaju gotove, a posebno se ističu po prirodi materijala-pretežno su korišćeni drvo, kamen i malter, i načinu gradnje koji asociraju na alpske planinske kuće strmih krovova. Posebna zanimljivost i nesvakidašnji detalj jeste da se u prvoizgrađenoj vili Milaća nalazio bunar u unutrašnjosti kuće, iako su u to vreme bunari i česme pravljeni u dvorištima i u neposrednoj blizini kuće, ovo je bilo prvo rešenje koje izvor vode postavlja i vidi kao sastavni deo kućnog poretka. Na Zlatiboru je poznato i takozvano Jevrejsko brdo gde se po prepoznatljivim bojama, koje se slažu sa prirodnim nijansama pašnjaka, zelenoj i oker, gordo uzdigla vila Klarisa. U ovoj vili živele su poznate jevrejske porodice Majer, Levi, Ruben i Msšijak. Na oko 30 kilometara udaljenosti od centra Zlatibora, u selu Gostilje, nalazi se rodna kuća Dimitrija Tucovića, čelnika socijalističkog radničkog pokreta u Srbiji. Ova kuća je izgrađena u stilu tipične zlatiborske brvnare i pod zaštitom je države. U selu Trnava nalazi se takođe pod zaštitom države znamenita rodna kuća čuvenog Save Jovanovića-Sirogojna. Vredi ih pomenuti i sačuvati od zaborava jer su vrednost koja odoleva novom vremenu i upravo ono što tka tradiciju i kulturu zlatiborskog kraja koji vas uvek čeka raširenih ruku. Svojim lepotama se diči i spreman je da ih podari vama i unese boje u svačiju viziju slobodnih dana koje uvek možete dobro provesti šetakući ulicama i puteljcima Zlatibora. Ako pričamo o Vilama, a vi razmišljate o poseti Zlatiboru i izboru smeštaja, moramo pomenuti Vilu prirodnog drveta, koja nije stara poput ovih kulturnih tekovina gore pobrojanih već je savršen spoj modernog, udobnog i lepog sa tradicijom i svim običajima Zlatibora. Da vaš odmor bude samo naša briga, a vama da ostane samo uživanje i dani za pamćenje-eto to je! No, nije nam cilj da pričamo priče koje je lepo slušati, već vas raširenih ruku, poput planinskih krila, pozivamo u goste u prirodnog drveta vilu odakle možete videti i mnogo drugih zlatiborskih vila! Uz dobro vino, pršut, domaću šljivu, vruću lepinju, gibanicu ili pitu od malina, bez preterivanja sigurni smo i da ćete ponovo biti naši gosti. Jer ko jednom na Zlatibor dođe-mora mu se vratiti!

Zapadna Srbija – kanjon reke Uvac

Ledena pecina-rezervat Uvac

Beloglavi sup u carstvu netaknute prirode-Uvac

Beloglavi sup (Gyps fulvus)